Nedostatak radne snage ključni je izazov s kojim se suočavaju mnoge strane kompanije, a porast cene rada utiče na preseljenje proizvodnje pojedinih industrija, iz zapadne i južne Evrope u druge regije u kojima su troškovi rada znatno niži.
Očekuje se i da će kompanije nastaviti da jačaju lokalizaciju svoje proizvodnje zbog geopolitičkih napetosti, a posebno se lokalizacija proizvodnje očekuje u automobilskoj industriji, koja još oseća posledice pandemije, navodi se u najnovijem istraživanju kuće „Horvat”, sprovedenom u 19 zemalja sveta i 13 različitih industrija.
Da li Srbija može da bude sledeća adresa gde bi takve firme mogle da presele svoju proizvodnju?
– Apsolutno ne. A i ne bih se baš saglasio s tim da će takve kompanije da se sele zbog nedostatka radne snage, posebno u oblasti automobilske industrije. Jer, u najvećoj meri, čak i u 90 odsto slučajeva, u takvim pogonima je robotizovana radna snaga, odnosno proizvodnja – navodi Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Druga važna stvar je, dodaje on, što takve firme sklapaju modele u, recimo, Nemačkoj, ali im komponente dolaze ili sa Dalekog istoka ili iz naših područja gde je jeftinija radna snaga.
– Njima se ne isplati da preseljavaju celokupnu proizvodnju, za to i nema neke potrebe, jer bi tako trebalo da presele i celu opremu za rad. Zasad je tako, a da li će isto biti i za pet godina, videćemo. Verovatno će tada sve praviti roboti – napominje on.Ipak, pojedine strane kompanije su se usudile da presele delove svoje proizvodnju i kod nas.
– Više je razloga za to, ali takve firme preseljavaju samo najjednostavniju vrstu proizvodnje. Najveći broj tih fabrika su komponentaši. Dolaze kod nas, jer je Srbija najpre uljudna zemlja, koja ima mrežu auto-puteva i kvalitetnu infrastrukturu i dovoljno potrebnih energenata. Kod nas je cena putarine niža, kao i cene gasa i nafte – nabraja prof. Savić. Dodaje da Srbija ima i radnu snagu koja je drugačija, jer radnik iz Nemačke neće da radi za 300 evra.
– I pored toga što je tamo cena rada viša, ali i pored svih naših nabrojanih aduta, ipak se ne može očekivati da se i kod nas, s preseljenjem neke inostrane proizvodnje, podigne i sama cena rada. Na rast cene rada jedino može da utiče slabija ponuda od tražnje. Sve dok imamo radnika koji hoće ili, još češće, mora da radi, neće biti problema za dolazak investitora. Sve to oni unapred razmatraju kad odlučuju o tome da li da se sele na ovdašnje tržište – naglašava prof. Ljubodrag Savić.